Сделать свой сайт бесплатно
https://fo.ru
Реклама
Создай свой сайт в 3 клика и начни зарабатывать уже сегодня.
1. Ilm - ko'p gapirish emas, Ilm bu alloxdan ko'p qo'rqish demakdir (Abdullox Ibn Mas'ud)2. Kichik uyga ey do'st ayla qanoat, kattasin qurmoqqa yetmaydi fursat (Iohann Pholfgang fon Goethe)3. Shubxali bir dirxamni rad etishim - 100000 dirxam sadaqa qilishimdan ko'ra suyukliroqdir (Abdullox ibn Muborak)4. Og'izlaringizga harom luqma kirishidan ko'ra tuproq solingani afzaldir (Abu Hurayra)5. Haqiqatni odamlarga qarab tanima, balki avval haqiqatni topib ol, shundan keyin uni axlini tanisan (Hazrati Ali)6. Ilmni fursat bo'lganda o'rganaverish kerak, chunki ilm zarur bo'lgan paytda fursat topilmaydi (Abdullox ibn Mas'ud)7. Ko'zingizni hayotta kattaroq oching-ki, o'layotganda hotirjam yumasiz (Alovuddin Bashar)8. Sadaqa berib rizqingizni ko'paytiring, zakot berib mol-mulkingizni asrab qoling (Jafar Sodiq)9. O'g'lim dinning boshi va oxiri bo'lmish bir narsani boy berib qo'yma, bu - namozdir, uni barpo etish bilan dinga kiriladi, tashlashlik bilan dindan chiqiladi (Umar Ibn Hattob)10. Temirni, toshni ko'tarib ko'rdim, biroq qarzdan ko'ra og'irroq narsani ko'tara olmadim (Luqmoni Hakim)11. Dunyodagi eng og'ir yuk - otaning yelkasidagi farzand tobutidir 12. O'lim dunyoning bor-yo'g'ini ochib tashladi, aql egasi uchun unda biror bir quvonch qoldirmadi (Hasan Basriy)13. Alloxni chin sevgan kishi odamlarga tanilmaslikni yaxshi ko'radi (Muxammad ibn A'lo)14. Mo'min xam yaxshi amallar qiladi, xam Alloxdan qo'rqib turadi. Munofiq xam yomon amallar qiladi, xam hotirjam turadi (Hasan Basriy)15. Men dunyo tarihini o'qib bir xulosaga keldim, dunyo podshohlari to'plagan jamiki saltanatu-boylik, qasrlaru-saroylar Muxammad alayhissalomning yamoq yaktaglariga ham arzimas ekan (Goethe)16. Kim ichkarisin o'nglasa, Allox taolo uning tashqarisini o'nglaydi (Umar ibn Hattob)17. Tortinchoq bilan mutakabbir ilm ololmaydi 18. Bir soat ilmning mashaqqati-xorligiga sabr qilmagan kimsa bir umr jaholat horligida qoladi19. Odamlarni rozi qilish hech qachon amalga oshmaydigan orzudir20. Alloxning eng ulug' ne'matlaridan biri - shubxasiz sizni hamisha haqqa chaqirib turadigan do'stingizdir.21. Kimning kechasi turib o'qidigan namozlari ko'paysa, kunduzi yuzi chiroyli bo'ladi.22. Yaxshi amallar yuzga ziyo, rizqqa mo'l-ko'llik va odamlar qalbiga yaxshi amala egasiga nisbatan muxabbat ato etadi.23. Islomiy fikrlarimizni quvvatlash uchun Alloxning rasuli (s.a.v) hamda sahobai ikromlar tomonidan aytilgan so'zlarni misol qilamiz, ammo nimagadir hayotimizning quvvati uchun ularning hayotini misol qilishga odatlanmayapmiz.24. Odamlarga ular biladigan, tushunadigan narsalarni so'zlang. Nima, siz Allox va rasulining yolg'onchiga chiqarilishini xoxlaysizmi? (Ali ibn Abi Tolib)25. Yil yildan yomonroq bo'lib boraveradi. Men bu gapni nabiylaringizdan eshitganman. (Anas ibn Molik)26. Sen menga nuqul atrofni ko'rsat deb xarhasha qilasan. Ho'p ko'rsataman, faqat avval sen tomga chiqqin. (Goethe)27. Eng yaxshi kun - Juma, eng yaxshi oy - Ramazon, eng yaxshi amal - vaqtida ado etilgan namoz. (Abdullox ibn Abbos)28. Islom dini insonlarni bu dunyoda xam u dunyoda xam bahtli-saodatli bo'lishlarini istaydi. (Imom Rabboniy)29. Olimlardan tashqari xamma o'likdir, ilmiga amal qiluvchilardan boshqa barcha olimlar sarxushdirlar, ixloslilardan boshqa barcha amal qiluvchilar aldangandirlar, ixlosli kishi esa oqibati nima bilan tugashini bilgunicha xavfdadir. (Sahl ibn Tustariy)30. Kim dunyo muxabbati bilan holiqning muxabbatini bir qalbda jamladim desa, aniqki u yolg'on so'zlabdi. (Imom Shofeiy)31. So'z axli bo'lishdan ko'ra ish axli bo'lgin (Abi ibn Abi Tolib)32. Sizlar hohlaganingizcha ilm o'rganaveringlar, Alloxga qasamki, amal qilmaguningizcha Allox sizlarga uning uchun ajr bermaydi. Axmoqlar ximmati rivoyat qilish, ulamolar ximmati rioya qilishdir. (Hasan Basriy)33. Ey odam farzandi, agar senga namozing qadrsiz bo’lsa, u holda diningdagi qaysi narsa sen uchun aziz? Holbuki, sen Qiyomat kunida birinchi bo’lib namozingdan so’ralasanku. (Hasan Basriy)34. Mo’minlar shaytondan panox topish uchun uchta qo’rg’on bor: masjid, Alloxni zikr qilish va Qur’on o’qish. (Ka’bul Axbo)35. Allox taolo boylarga mollaridan faqirlarga nasiba berishni farz qildi. Agar birorta faqir och qolsa, birorta boyning xasisligi tufaylidir. Allox taolo albatta ularni bu haqda so’roqqa tutadi. (Ali ibn Abi Tolib)36. Sunnatdagi ehtiyotkorlik – bid’atdagi ishtixoddan afzaldir. (Abdullox ibn Mas’ud)37. Menga dunyoni tasvirlab bering deysan, avvali – tashvish, oxiri – yo’qlik, xaloli uchun xisob bermoq, haromi uchun azob olmog’i tayin bo’lgan va boylarni fitnalab, kambag’al, bechoralarni g’amga botiradigan bu dunyoning nimasini so’raysan? (Hasan Basriy)38. Odamlarning kim bilan yurganlariga e’tibor beringlar, ular o’zlariga o’xshaganlar bilan birga bo’ladilar. (Abdullox ibn Mas’ud)39. Xalqni to’ydirishdan ko’ra shaxslarni to’ydirish mushkulroqdir. (Sanaka)40. Ikki kishi hech qachon o’z yumushiga to’ymaydi: ilm tolibi ilmga, dunyo talabgori dunyoga.41. Do’stingizni tez-tez ziyorat qilib turing, zero yurilmagan yo’llar ustini tikan va bo’talar qoplaydi. (Hakim)42. Dunyoda olimlarning xushomadgo’yligi bo’lmaganida, zolimlar zulmga jur’at qila olmas edilar. (Abdulfattox Afandi)43. Ilmiga amal qilmagan olim - boshqasini kiyintirgan xolda o’zi yalang’och qolgan ignaga o’xshaydi. (Imom G’azzoliy)44. Joxilning bilaman deyishi huddi ko’rning ko’raman deyishiga o’xshaydigan holat. (Muxammad Kamol)45. Asalarilar xam o’z jinsidan bo’la turib, ishlamay kuvadagi asalni bekorga yeb yotadigan ishyoqmaslarni o’ldirib tashlar ekanlar. (Beruniy)46. Namozni zoe qilgan odamga islomda ulush yo’qdir. (Umar ibn Hattob)47. Dunyoni omonat bilganlar kirib qolgan xovlilardan ko’ra uning tashqarisida nimalar bo’lishini ko’priq o’ylaydilar.48. Jasoratsiz aql ayolga xos hislat, aqlsiz jasorat hayvonga xos xususiyat.49. Dunyoda hech bir gul onaning bolaga qilgan tabassumidan chiroyli emas.50. Ikki olam quyoshi – sallolohu alayhi vassalam bo’lmasalar, insonlarni oydinlatishga bu quyoshning nuri yetmasdi. (Ali Suad)51. Faqirlarni do’st tutish og’ir, unga siddiyqlardan boshqalar chiday olmaydilar. (Abu Hamsa Bag’dodiy)52. Odamlar bilan olovga muomala qilgandek munosabatda bo’l, foydalilaridan bahramand bo’lginu, kuydiradiganlaridan ogoh tur. (Shaqiq Balxiy)53. Igna bilan tog’ni qazimoq – kibrni ko’ngillardan chiqarmoqdan osonroqdir. (Abdulxoshim Sunfiy)54. Muruvvat – do’stlarning qusur va kamchiliklaridan ko’z yumishdir. (Amir ibn Usmon ul-Makkiy)55. 30 yildan beri astoydil Allox deydigan kishini izlayman, izlayman lekin topa olmayapman. (Jafar ibn Mubarqa)56. Sukut saqlagan so’ng sukutining uqubatidan qo’rqqan kishigina gapirishi mumkin. (Abdul-Abbos Bartu’iy)57. Har qanday xolatingda xam senga berilayotgan ne’matlar Alloxniki ekanini unutma, har qanday xolatingda xam Allox sendan habardor ekanini unutma, har qanday xolatingda xam o’limni, qabrga kirishingni unutma. (Umar ibn Hattob)58. Mo’min kalomni kamaytirib, amalni ko’paytiradi. Munofiq amalni kamaytirib, kalomni ko’paytiradi. (Abdullox ibn Mas’ud)59. Qabrda yotayotganlarni pushaymon qilayotgan ishlar ustida tiriklar bugun bir-birlari bilan qirpichoq bo’lmoqdalar. (Imom G’azzoliy)60. Odamlarga xam, o’zimga xam hayronman, xuddi hech nimani bilmaganday, xuddi jannat kalitini cho’ntagimizga solib qo’yganday bemalol uxlayapmiz, bemalol tunni o’tkazayapmiz buyuk xaqiqatni ichimizga yutib. (Maxmud Nosir)61. Dunyo Abu Bakrga boqmadi, Abu Bakr xam dunyoga boqmadi. Dunyo Umarga boqdi ammo Umar unga qiyo tashlamadi. Biz esa dunyoga botib qoldik. (Muoviya ibn Abu Sufyon)62. Banda gunoh qiladi, ammo Alloxdan yahshilik yetsa deb umid qiladi – bu uning badbaxtligi sabablidir. (Abu Usmon Jaririy)63. Xo’roz ko’p joyda tong erta otadi.64. Axmoq g’azablansa, shayton unga akalik qiladi.65. Ojiz odamlarni ziyorat qilish kamtarlik va xushhulqlikka kiradi. (Ali ibn Abi Tolib)66. Haddan tashqari dunyoga xirs qo’yish – umrning mazasini, haddan tashqari ko’p uxlash umrning barakasini ketkazadi.67. Kim bir namozni ataylab tark qilsa, Alloxga g’azablanib turgan xolida yo’liqadi. (Ibn Abbos)68. Shaxvatlarni tark etgan kishi umr bo’yi hur yashaydi.69. Salomatlik sog’ odamlar boshidagi tojdir, uni faqat kasallar ko’radi.70. Sizlardan oldingi qavm 3 sabab tufayli: ko’p gaprigani, ko’p yegani va ko’p uhlagani tufayli inqirozga yuz tutdi. (Ibroxim Nahaiy)71. 3 kishi odamlarga fatvo beradi: Qur’onning nosih va mansuxini bilgan kishi, fatvo berishdan boshqa chorasi qolmagan amir, keragidan ortiqcha yukni o’ziga ortib olgan axmoq. (Huzayfa ibn Yamon)72. Haqiqiy birodar shodlik davrlaringda taklifing bilan tashrif buyuradi, boshingga ish tushganida esa o’zi keladi. 73. Kim Alloxning kitobini o’qib turib, mening gunohim kechirilmaydi desa, u Olloxning oyatlarini masxara qilibdi. (Vahf ibn Munabbax)74. Har kishiki, payg’ambarni sunnatini o’ziga hakam qilsa, uning so’zi hikmatdir. Har kishiki, nafsining xoxishiga tobe bo’lsa, uning so’zi bid’atdir. (Abu Usmon Jaririy)75. Molikiy masxabining kitoblari Fransiya konstitutsiyasiga zamin yaratganligini hamma xam bilmasa kerak. (Napoleon)76. Ayol kishi ko’chaga chiqqan kuni uyda janjal bo’ladi. Agar u raxbarlik kursisiga o’tirsa, u jamiyatga darz yetadi va mamlakatni boshqarishga o’tsa, u diyorning aqlli fuqarolari vatanlarini tark etishga to’g’ri keladi. (Lev Tolstoy)77. Rossiyaning sho’rini quritgan aroq va foxishabozlik erta-indin butun Yevropaga o’tib ketmasa edi degan havotirdaman. (Dostoevskiy)78. O’zingni tuzat, shunda odamlar xam sen uchun tuzaladi. (Abu Bakr Siddiq)79. Ixlos – ixlosni ko’rishni yo’qotishdir. Chunki, kim o’zining ixlosida ixlosni ko’rsa, uning ixlosi ixlosga muxtojdir. (As-Susiy)80. Nafsga eng og’ir keladigani bu – ixlosdir. Chunki, unda nafsning nasibasi yo’q. (Sahl ibn Tustariy)81. Zolim va fosiq bir kishi uchun ibodatlarning eng afzali uxlashlikdir. Chunki u uxlaganda hamma tinch bo’ladi. (Shayx Sa’diy)82. Ohiri do’zah bo’lgan yaxshilik - yaxshilik emas. Ohiri jannat bo’lgan yomonlik – yomonlik emas. (Abu Bakr Siddiq)83. Tirishqoqlik har qanday uzoq ishni yaqinlashtiradi, tirishqoqlik yopiq eshiklarni ham ochadi. (Sadriddin She’roziy)84. Dunyo ziynatlaridan birortasi sabab bo’lib bandaning qalbiga kibr kirib qolsa, banda to o’sha ziynatni tark etmagunicha unga Alloxning g’azabi yog’ilib turadi. (Abu Bakr Siddiq)
Internetdan olingan
Якшанба. Туришга мажолим йўқ. Телевизор тагига борай десам, овозини эшитишга тоқат қолмаган. Кечаги тўйнинг шовқин – сурони худди жонимни суғуриб олгандай. Қанийди, овозсиз ашула бўлса-ю, эшитиб ётсанг. Қанийди, қир – адирларнинг осойишталиги, боғларнинг шовуллаши, тоғларнинг сокин сукунати, далаю − даштаро солланиб юрган эпкиннинг шивири, жилғаларнинг ўйноқи тароватини вужуд – вужудингга сингдириб юборувчи телевизор бўлса!
Қанийди, бир ёр бўлса-ю, бошингни уқалаб қўйса. Гапирганда гапни ашула қилиб айтса. Ашуласи ҳам фақат муҳаббат ҳақида бўлса... мудроқ босган экан, қўл телефоним SMS келгани ҳақида товуш берди. Истамайгина очдим:
"Сизни менча кутган бирор дил борми?
Ўпка – гиналарга бизда тил борми?
Борсам, шариатда борар йўл борми?
Кутганим чин бўлди, аммо билмайсиз,
Жигарлар хун бўлди, нега келмайсиз?!”
Ҳайрон бўлдим. Ким бўлиши мумкин?Келган рақамга қарасам нотаниш. Телефон қилсаммикан?! Кейин нима дейман? Нега шеър ёздинг, ундан кўра кел, танишиб қўя қолайлик, дейманми? Ҳазиллашувдим, ҳазилни ҳам тушунмайдиган харф экансиз-у, деса-чи, яхшиси жавоб ёзиб юбора қолай!
"Тошкент деган катта шаҳарнинг,
Бир четида уйғоқман – борман,
Сизни ҳар дам кутаман жоним,
Йўлингизга муштоқман – зорман”.
Бир пасдан кейин "ту-ту”лаб жавоб келди:
"Юрагимни ўртар ғам
Ёришимни билмайман.
Бу ишқ билан қайга ҳам,
Боришимни билмайман”.
Дарров ўқидим. Шеърларига қараганда ақлида қусур йўқ. Ҳазиллашаётганга ҳам ўхшамайди. Менга таниш қизларнинг ичида бунақаси йўқ эди, кел, нотаниш бўлса бўпти, яхши гапимни аяб ўтираманми, дедим-да, ҳарфларни тера бошладим:
"Жоним мени алда, "севдим” деб алда,
Фақат сенга менинг севгим, деб алда.
Дунёга сен учун келдим, деб алда,
Келиб бир бахтиёр этмасанг ҳамки,
Дунёга сен учун келдим, деб алда.
Қизғонаман сени барча – барчадан
Дардингда арслонинг бўлдим, деб алда.
Сен мени ҳеч қачон севмагансан-у,
Ҳажрингда сарғайиб сўлдим, деб алда”.
Энди жавоб келмаса керак дегандим, йўқ телефон "ту-ту”лаб қолди:
"Сизни деб оромни унутганим, рост
Фақат, ёлғиз сизни кутганлигим рост.
Мен алдаш ёшидан ўтганман эркам,
Ва алдаш ёшида эмассиз, сиз ҳам”.
Қизнинг жавоби энди жиддий ўйлантира бошлади. Нима демоқчи? Айтганлари ростми ёки ҳазил? Агар ҳазил бўлса, бунақа шеърлар ёзмасди.
Агар рост бўлса... рост бўлса ҳам ёзмасди.
"Дилимизда ёнган ишқ
Балки ёнмас бундан сўнг.
Минг ичида икки ошиқ
Ишқигина келар ўнг. Улар
Тангри ёрлақаган,
Ҳақиқий ишқ ғунчаси
Нега менга зорланасан
Ахир бизлар шунчаки...
” Ушбу SMSни жўнатдим-у, кизга бироз оғир ботиши ҳақида ўйлай бошладим. Энди жавоб келмаса керак. Ахир шунча бамаъни шеърлар ёзолган одамнинг, ғурури ҳарқалай меникидан кам бўлмаса керак. Ҳарқалай ўзини тутиб олган одамгина, бунақа савияси баланд шеърларни ҳозиржавоблик билан ёза олади. Ёки ростдан мени яхши кўрармикан?! Наҳотки Худойим мени ҳам яхши кўрадиган одамни яратган бўлса. Ахир мен ҳам одамман-ку?! Ярим соатлар ўтиб, умид узганимда, жавоб келди:
"Алмашавер, мени ҳар кун ва ҳар дам
Энг гўзал қизларга ичавер қасам,
Нима қилай, жоним, мен сени ахир,
Дунёда ҳеч кимга алмашолмасам”.
Ҳароратли шеър экан. Агар ростдан менга аталган бўлса, бахтлиман. Лекин ким у қиз?! Нега шу пайтгача индамай юриб – юриб , бирдан шиддатли ҳатти – ҳаракат?! Нега менинг туйғуларим билан ўйнашаяпти! Ёки замон ўзгариб қизлар севги изҳор қиладиган даврлар келиб қолдими? Ҳарқалай, давр ўзгарган бўлса ҳам, мен ўзгарганим йўқ. Мен, бунақа бепарда севги изҳорларини қабул қилолмайман. Жавоб ёзмоқчи эмас эдим-у, ўзимни тутолмадим.
"Синглим! Сиз билан ғойибона танишганимдан хурсандман. Шеърларингиз жуда ёқди. Лекин улар шеърларми ёки кўнгил изҳорлари? Нима бўлганда ҳам ўзингизга яқин олиб, чинг кўнгилдан шунча SMS ёзганингиз учун миннатдорман. Ёзишмаларимизни тугатсак яхши бўларди. Мени бундай ҳавоий шеърлар билан кўп алдашгани учун қўрқиб қолганман. Чунки, мен шеърни ёлғондан ёзолмайман. Севмаган одамимга севдим, деб беандиша айтолмайман. Севги сўзи жонсиз ўйинчоқ эмас. Хайр, соғ бўлинг!”
SMSни жўнатдим, дарҳол орқасидан жавоб келди:
"Эҳ, сизни мутлоқ бошқача тасаввур қилгандим.
Мени, севги талаб қиляпти, деб ўйладингизми, севгини шунча арзон баҳоладингизми?! Ижодкорнинг асари яхши бўларкан-у, ўзидан одам чиқмас экан. Сиздаги тушунча шу бўлса, сиз билан ҳеч қачон учрашмаганим бўлсин. Асарларингиз муҳаббатга, завқу шавққа тўла, ўзингиз эса зерикарли экансиз. Омон бўлинг!
Мени кимлигимни ҳали билмайсан,
Беҳуда урмайди кўксимда юрак.
Ҳеч қачон, ҳеч кимга сени бермайман,
Сен фақат меники бўлишинг керак”.
Мен ҳам аразчи қизга дарҳол жавоб ёздим:
"Сиздан севги талаб қилганим йўқ. Севги изҳорларингизни менга аталган, деб тушунибман. Шеърларингиз менга эмас, шоирга аталган экан. Севиш – бу ўзингни оловга ташлаш. Ақлли одом бундай қилмайди. Мен севгидан қўрқаман. Бўлмасам ростдан севиб қоламан. Бўзчи белбоққа ёлчимайди, деганлари шу-да. Сиз менга атаб шеър ёзманг. Мени севиб қоласиз”.
SMSни жўнатиб юбордим. Бироз ўтиб жавоб келди:
"Шеърларингизни ўқиб, дардимиз бир экан, деб юрардим. Афсуски, шеъри бошқа, ўзи бошқа одам экансиз. Лекин мен шеъри ҳам, ўзи ҳам битта одамман. Қолаверса, дангалчи ва қатъиятлиман. Учрашсак, нима дейсиз?!
Севги саҳросида сизни ахтардим,
Тополмай ҳаприқди дилда дардларим,
Роҳатни аланга – ғамга алмашдим,
Сизни ҳеч кимсага алмашганим йўқ”.
Қизнинг жавобини ўқиб, менда уни кўриш, у билан юзма – юз ўтириш, дийдорлашиш истаги пайдо бўлди. Нима бўлса, бўлди, деб жавоб ёздим:
"Билмам нега сизни қолдим ёқтириб,
Мен телба ошиқман сизни кўрмаган.
Балки мен ўйлаган қизсиз орзиқиб,
Балки алдоқчисиз, мени ўйнаган?!
Айтгандай, исмингиз нима, манзилингиз қаерда? Қачон кўришамиз?!” Бироздан сўнг жавоб келди:
"Мен яшайман севги салтанатида,
Вафо деб аталар бизларнинг шаҳар.
Албатта топгайсиз кўнгил қатида
Севгингиз чиндан-да бор бўлса агар”.
У исмини ҳам, манзилини ҳам айтмагач, менда унга нисбатан ҳақиқий қизиқиш уйғонди. Телефон рақамини тера бошладим. Овози биллур қўнғироғидай назокатли қиз кўтарди: − Яхшимисиз?
− Яхши, раҳмат.
− Зўр шеърлар ёзар экансиз, нега шу пайтгача матбуотда ўқимаганман, ҳайрон қолдим. − Эълон қилинмаган-да.
− Нега эълон қилинмаган?!
− Ҳаммаси сизга аталган. Сиз ўқидингиз, бўлди, оламга жар солиб нима қиламан.
− Шеърни, қолаверса, яхши шеъни ҳамма ўқиши керак!
− Керакмас. Шоира бўлиш ниятим йўқ. SMS жўнатганимнинг сабаби бор. Муҳаббатга ишонасизми?
− Ишонмасам, шеър ёзармидим.
− Демак, севган қизингиз бор.
− Йўқ. Фақат бировларнинг кўнглидаги туйғуларни ёзиб юраман.
− Ёлғон. Сиз камида ўнта қиз билан юргансиз.
− Танишларим бор-у, энди севаман, деганимда ташлаб кетаверишаган.
− Наҳотки бирортаси ёнингизда йўқ?!
− Шоирлик етишиш эмас, фидойилик. Мақсад етишиш эмас, шеър ёзиш бўлган. Қолаверса, кўплар шоирга жиддий қарамайди. Дуруст эр чиқмайди, деб ўйлайди.
− Наҳот, уйланиш тўғрисида ўйламагансиз, − деди қиз хўрсиниб.
−Ҳали жиддий ўйлаганим йўқ. Негадирс евги ҳақида ўйлайман-у, уйланиш хаёлимга келмайди. − Агар уйлансангиз, бошқаларни яна севиб қолаверасизми?
− Агар хотинимни севмасам, унинг севгиси ижодимни тўлиқ таъминлай олмаса, албатта бошқаларни севавераман. Агар хотиним, менга фақат эр сифатида қарамай, шоир сифатида қараса, бошқаларни севаман, лекин менга мана шундай имконият яратгани учун энг катта муҳаббатим хотинимга бўлади. Агар, хотиним ҳеч кимни севишимга йўл қўймаса, энг катта нафратим хотинимга бўлади. Ахир мен шоирман, фақат рўзғорбоп мавзуларда ёзолмайман. Қолаверса муҳаббат, инсонни, ҳаётни, дунёни улуғлаш...
− Унда уйланиб нима қиласиз?
− Ахир этикдўз ҳам фақат хотинига этик тикмайди-ку.
− Гап шеър ҳақида эмас, кўнгил ҳақида кетяпти,
− қизнинг нафаси ичига тушиб кетди.
− Шоир шеърида кўнгил бердим деб ёзади, этикдўз этик ямаётганда кўнглимни қўшиб ямадим, демайди. Фарқ шунда.
−Наҳотки шоирларнинг биронтаси уйланмаган бўлса, − дедим, шоирларнинг тарафини олиб.
− Ҳаммаси муҳаббат ҳақида шеър ёзиб юрибди. Хотинлари эса мазза қилиб ўқийди, болалари ёдлайди.
− Шеър балки хотинларига аталгандир...
−Мана, сиз ҳам кимгадир бағишлаган шеъларингизни менга жўнатибсиз-ку!
− Бу шеърлар кимгадир ёзилган эмас. Кимга аталган бўлса ўшанга жўнатилган.
− Шеърларингиз ўз эгасига етиб келган экан, бўлмаса учрашайлик. − Йўқ, учрашмаймиз. − Нега? Демак, ёзганларингиз ёлғон.
− Йўқ, ёлғон эмас.
− Нега бўлмаса кўришмаймиз.
− Мен, сиз билан кўришиш учун шеърларни жўнатганим йўқ. Мени фақат қанақа одам эканлигингиз қизиқтирарди. Тўғриси, кўнглим бироз хотиржам тортди. Мен ўйлагандан кўра, яхшироқ экансиз.
− Мен ҳақимда ёмон фикрда эдингизми?
− Ҳа. Ўзи ёзган шеърларга ўхшаса, демак, жуда кўп қизлар билан юрган. Демак, енгилтак, бурди йўқ одам, деган фикрда эдим. Энди эса фикрим ўзгарди. Агар учрашайлик, деяверсангиз, фикрим ўзгариб қолиши мумкин.
− Учрашмасак, демак мен ҳақимда ҳали ҳам яхши фикрда эмассиз.
− Гапингиз тугаганга ўхшайди.
− Ҳеч бўлмаса исмингизни айтинг.
− Бир мухлисингизни кечиргандай, вақтингизни олганим учун кечиринг.
− Манзилингизни айтинг, қаерда ўқийсиз, мени қаердан танийсиз, қайси шеърларимни ўқигансиз?
− Ҳамма шеърларингизни ўқиганман. Мухлисларингиз эса кўп. Келинг, энди хайрлашлик.
− Тўхтанг, ҳеч бўлмаса овозингизни хотирамга сақлаб қолай. Биронта танишимнинг овози бунақа ёқимли эмас.
− Бошқа телефон қилиб юрманг. Бу рақамни бугуноқ алмаштираман.
− Нима, мени ўйинчоқ қилаяпсизми?
− Йўқ, аксинча, жуда жиддий суҳбат бўлди.
− Нега бўлмаса кўришмаяпмиз?
− Сизни кўрганман. Мени кўришингизни эса қизиғи йўқ.
− Илтимос, бўлмаса яна SMS ёзинг. Ўзингиз яна телефон қилинг.
− Майли, ўйлаб кўраман. Энди телефонни ўчирсам, хафа бўлмайсизми?
− Хафа бўламан.
− Бўлмаса, суҳбатимиз сўнггида яна битта SMS жўнатаман ва яхши кунларда кўришгунча омон бўлинг, деб қоламан.
− Бўпти, хайр. Мен ҳам сизга жўнатаман.
− Керакмас.
Телефон ўчди-ю, бутун бир дунёдан айрилиб қолгандай, юрагим ўпирилиб тушгандай бўлди. Келган SMSларни яна қайтадан бирма – бир ўқидим. Жой етишмаганидан баъзи бирларини ўчириб юборганимдан ўкина бошладим. Унинг менга ёзган шеърлари энди муҳаббат алангасидай таъсир эта бошлади. Унинг ҳақиқий завқи, оташин ҳарорати юрагимни куйдира бошлади. Ярим соатлар ўтиб, янги SMS келди:
Ёрга етмоқдан ўзга,
Ишқ аҳлига армон йўқ.
Ишқни тартиб этмоққа,
Қоида йўқ, фармон йўқ.
Севги дарси бўлганда
Олар эдим сабоқ ман...
Мағлубдирман, бу фанда
Саводсизман, муҳтожман...
Мен ҳам SMS ёздим. Аммо телефон қабул қилмади. Телефон қилсам, аппарат рад жавобини бера бошлади. Бошқа гаплаша олмадим. Фақат... орадан бир йўл ўтиб учрашганимиздагина уни овозидан таниб қолдим. Бу, ойим мени бир йилдан буён учрашувга кўндиролмай юрган, мен учрашишни истамаган қиз бўлиб чиқди. Агар билганимда... бу учрашув бир йил олдин бўлиб ўтарди. Мен у билан учрашдим ва бўлиб ўтган воқеалар бирма – бир ёдимга тушиб, хо-холаганча кулиб юбордим. Мен бахтиёр эдим. Унинг қўлларидан ушлаб, кўзларига қарадим. Кўзларига шу қадар самимий термула бошладим-ки, фақат тоза қалб билан, покиза ният билан кўзлар бир – бирига мана шундай бахтиёр қараши, ихтиёрларини бир – бирларига топширишлари мумкин эди. У мени кута – кута SMS ёзган, мен уни кўришдан олдин, у мени синаб бўлган экан. Хурсандлигимни кўриб, ойим ҳам ортиқча сўраб ўтирмади. Тўй тараддудига тушдилар. Мен эса унга SMS ёзишга тушдим:
"Бетакрор хусни ила оламга чирой берган гўзаллик маликасига! Ҳар бир лаҳзангизда юз минг омад кулиб, юз минг бахту саодат йўлдошингиз бўлсин! Сизга дунёнинг барча шодлиги-ю, барча ҳузур – ҳаловатини тилайман. Миллион миллион муҳаббат гуллари қадамингизга поёндоз бўлсин. Оллоҳ иқболингизни баланд, истиқболингизни ёруғ қилсин!
Сиз энг гўзал қиз, лойиқсиз тахтга
Хусн оламида, подшоҳсиз, хонсиз.
Лойиқсиз, дунёда энг катта бахтга
Энг улкан севгига лойиқ, инсонсиз!
Oyning o'n beshi qorong'u, o'n beshi yorug'